Danima već čekam da neko dođe, ošamari me i kaže: “Ajde gospođo, buđenje!” pa da shvatim da je cijeli ovaj oktobar bio ružan san, noćna mora, projekcija nekih starih strahova koji se kriju duboko u podsvijesti.
Još čekam i nadam se da mi se ne dešava život. Barem ne ovakav i ne sa 25 godina.
Sličneobjave
Na blogu i društvenim mrežama se nisam puno oglašavala o tome šta se tačno dešava i kakve me muke muče. Otprilike sam tu i tamo navela da imam problema sa kičmom, da mi je kretanje otežano, ali nisam detaljno objasnila svima i javno.
Još uvijek to neću uraditi, jer trenutno mi je tako lakše, a i ove fotografije nisu zaslužile da ih posivim problemima, jer tako divno predstavljaju sve ono što volim i čemu se istinski radujem – jesen u Banjaluci, jer nijednom gradu zlatne boje ne stoje tako dobro. Raduju me i dalje pozitivni ljudi, oni koji imaju najviše problema, a lavovski se nose sa tim i riješavaju. Volim nove saradnje kojih je iz dana u dan nekako sve više i više. Volim i da volim i da me vole, jer je toplo na najvećem minusu.
Neka ostane tako bar još neko vrijeme, lakše je. U svemu ružnom što se dešava, ovo je i dalje malecki dio svemira u koji pobjegnem s vremena na vrijeme i pravim se da je sve OK. Iznenađujeće malo sam plakala proteklih dana, trudim se sačuvati suze za neki naredni period, a do tad dane ispunjavam evo ovako – smijem se.
Za fotografije zadužen Nikola Zajc Photography i ako već niste, onda obavezno da lajkate i provjerite šta i kako radi i koliko fenomenalno to izgleda. Za osmijeh krivim ljubav, a za pozitivne misli zahvaljujem Bogu.
.
.
.
haljina, džemper, jakna, šal – Orsay
torbe, sat – Parfois
čizme – random
naočale – Ebay
.
.
.
Discussion about this post