Ayra ima četiri godine.
Četiri godine kako je ušla u moj život i vrlo brzo je postalo jasno da nisam ja nabavila psa već je ona ona nabavila mene.
Nakon četiri godine zajedničkog života mogu vam reći nekoliko stvari koje vam vjerovatno neće reći Instagram, TikTok ni fotografija preslatkog šteneta koju ste upravo poslali partneru uz poruku: „Vidi kako je slatka.“
1. PAS NIJE IGRAČKA
Ayra je bila mala, slatka, preslatka i vjerovatno sam prvih nekoliko mjeseci imala osjećaj da živim s plišanom igračkom koja se kreće.
Ali pas raste.
I onda odjednom imaš biće sa karakterom, potrebama, strahovima, navikama i vrlo jasnim stavom o tom šta hoće i neće. A imaš i biće koje više ne možeš nositi u rukama jer su 3kg postali 6 pa 9 pa 11, a to nije baš jednostavno za duže staze. Osim ako si bilder, a vjerujte mi da njena snaga i vuča kad smo u šetnji umori i najveće mišiće.
Pas nije poklon koji se raspakuje za rođendan i nije faza. Imati psa ne smije biti „da probamo pa ćemo vidjeti“.
To je živo biće koje će, ako sve bude kako treba, biti uz tebe narednih desetak i više godina.
2. PAS NEMA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
E ovo sam naučila na malo teži način.
Kad imaš psa, veterinar nije „ako se nešto desi“. Veterinar je dio života sa psom.
Vakcinacije.
Kontrole.
Paraziti.
Hrana.
Lijekovi.
Ponekad nešto proguta što nije trebala.
Ponekad se razboli baš kad ti finansijski nikako ne ide na ruku.
Ayra me naučila da ljubav prema psu nije samo kupiti joj poslastice, igračke i neku slatku jaknicu. Ljubav prema psu je biti spremna u svakoj životnoj situaciju pružiti joj najbolju moguću njegu, a PAS NEMA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE. Pregledi koštaju, terapije za bilo šta koštaju. Sve ima svoju (pomasnu) cijenu.
I zato prije nego što nabavite psa, ne računajte samo koliko košta pas već koliko košta briga o psu narednih 10-15 godina. A ako razmišljate o psu broj dva, sve to DUPLO!
3. PSI NISU POŽELJNI U BH DRUŠTVU
Ovo je vjerovatno jedan od razloga zbog kojih bih danas dobro razmislila prije nego što nekome kažem: „Samo nabavi psa, predivno je.“
Jer nije uvijek predivno.
Nije svuda dozvoljen pas.
Nije svaki stan „pet friendly“.
Nisu svi stanodavci oduševljeni.
Ne možeš svugdje ući sa psom.
Ne možeš svaki godišnji odmor organizovati kao da nemaš psa. Ne možeš uzeti bolovanje ako je pas bolestan da budeš s njim jer nemaju svi razumijevanja. PLUS ne vole ih.
Neko ih obožava.
Neko ih se plaši.
Neko ih ne podnosi.
Neko smatra da pas treba da bude isključivo u dvorištu.
Imati psa u Bosni i Hercegovini ponekad znači da ne brineš samo o njemu, nego i o tome kako će ga okolina prihvatiti. Ayra me je naučila da odgovornost vlasnika nije samo da voli svog psa već da se prilagođava različitim situacijama na uštrb vlastitog komfora i zadovoljstva. UVIJEK će biti neko nadrndano nabrajalo koje ne voli ni sebe ni sve oko sebe, a vi ćete morati naučiti kako da riješavate konfliktne situacije.
Ne mogu popiti kafu gdje želim kad je sa mnom. Ne mogu ući u butik, market, piljaru ni na 5 min. Dosta je toga što ne mogu i veliki broj aktivnosti nam je ograničen jer ljudi jednostavno ne vole pse.
4. PAS NE ZNA DA JE VIKEND
Ovo je dio koji ljudi zaborave kada kažu: „Jao, kako bih voljela psa!“
Divno je imati psa dok leži pored tebe na kauču.
Malo je manje romantično kada je 6:30 ujutro, pada kiša, tebi se ne ustaje, a Ayra te gleda kao da je upravo sazvala sjednicu Upravnog odbora i jednoglasno odlučila da se ide napolje.
Pas ne zna da si umoran.
Ne zna da je nedjelja.
Ne zna da si sinoć izašao.
Ne zna da imaš rok.
Njegove potrebe ne prestaju zato što tvoj dan nije savršen.
I možda je upravo to jedna od najljepših stvari kod psa.
On te natjera da ustaneš, izađeš, prošetaš i živiš malo drugačije nego što bi živio bez njega.
Mene je Ayra naučila disciplini, posvećenosti, odanosti I bezuslovnoj ljubavi. Izlazila sam po najvećoj kiši i snijegu, u pola noći ili cik zore. Čistila sam govna po stanu kad je bolesna s prolivom i brisala tragove povraćanja po ćoškovima stana. Pas ne zna, on(a) očekuje da ti znaš. Uvijek i sve. To je dijete koje nikad neće odrasti. Ostariti da, ali odrasti ne(će).
5. PAS NE ODLAZI KAD SE TEBI PROMIJENI NEKA ŽIVOTNA NAVIKA I/ILI RUTINA
Ovo je možda najvažniji razlog od svih.
Jer život se mijenja.
Promijeniš posao. Preseliš se.
Uđeš u vezu. Izađeš iz veze.
Dobiješ dijete.
Promijene ti se finansije.
Poželiš putovati.
Dobiješ hiljadu novih obaveza.
A pas?
Pas i dalje postoji.
Ayra ne razumije da sam neraspoložena, imam težak dan ili umorna. Ne razumije previše posla ni da sam bez posla i primanja. Sve što ona zna je da sam ja njena osoba, da je doručak najkasnije do 9h i da kad mora piškiti onda jednostavno mora.
Pas nije odluka koju treba donositi samo prema tome koliko trenutno želite psa. Treba je donositi prema tome jeste li spremni četiri, osam, deset ili petnaest godina od danas i dalje biti THE OSOBA.
TREBATE LI NABAVITI PSA?
Nakon četiri godine sa Ayrom, moj odgovor je:
DA. Ali samo ako ste spremni na sve ono što dolazi uz „da“.
Pas jeste bezuslovna ljubav, ali:
Pas je odgovornost, obaveza, planiranje, trošak. Prilagođavanje. PRILAGOĐAVANJE, PRILAGOĐAVANJE, PRILAGOĐAVANJE. Ayra prdi, smrdi, mahnito zooma po stanu, ignoriše svaki poziv ili upozorenje kao da je gluha i mahnito gura svoje dok ne dobije to što želi. Bilo da je komad hljeba, izlazak napolje ili spavanje na glavi. Uvijek završi onako kako želi.
Ali pored svega što sam nabrojala, sekiracija i nerviranje padaju u vodu kad te kući dočeka biće na vratima kao da sam sad stigla s ratne linije, a u stvari sam izašla po pošiljku ispred zgrade.
Ayra ima četiri godine i da me danas neko pita bih li ponovo izabrala psa izabrala bih nju, ALI bih voljela da svaki budući vlasnik prije te odluke zna i lijepi i teški dio te priče.
Pas nije igračka, pas je član porodice, a porodici ne možete izbaciti na ulicu samo zato jer vas nerviraju dok prde.
Ayra je moja porodica. Onaj član koji nikad ne pita već osjeća i razumije. Ona je moja porodica zbog koje svaki dan strahujem kako li će izgledati život kad je ne bude.
Pas je velika odgovornost i odricanje, ali u isto vrijeme ljubav kakvu ne možete ni zamisliti u ovozemaljskom bistvovanju. Trebate psa, ALI trebate biti svjesni i svih manje lijepih stvari koje uz to dolaze.
Nije meni uvijek bilo najdraže da čistim nered u stanu i/ili autu, otkazujem događaje i putovanja jer nema ko da je čuva, a ne može biti sama toliko dugo, ALI mi zato jeste najdraži dio dana kad uveče legnem da spavam i u svom zagrljaju imam to malo krzneno čudo.
