Prvobitno zamišljeni i napisani tekst je bio salva negativne energije i kukanja na univerzum i postojanje.
Obrisala sam sve i promijenila pravac, jer – čemu? Šta ću tačno da dobijem sa tim što ću se (po)žaliti kako mi je teško i bolno ovih dana? Nažalost, ništa… A budimo realni, niko i ne pita. Posao se mora (u)raditi, život se mora nastaviti. Kraj priče.
Kraj je i godišnjeg odmora kad je u pitanju blog i redovno(ije) postovanje.
Radilo se svašta i konačno je vrijeme da nešto od tog ugleda i svjetlost dana. I radilo i će da se radi.
Izuzetno sam ponosna na ljude sa kojima trenutno sarađujem i srećna što upoznajem nove sa kojima će tek da se stvaraju nove priče.
Jesen je moje omiljeno godišnje doba i ova jesen obećava da će biti divna i (pre)puna novih projekata, saradnji i lijepih priča. Nadam se da ove jeseni neće viša sila da me spriječi u ostvarenju zacrtanih planova i aktivnosti i da će sve biti kako treba. Nadam se, neću planirati, svaki put se obije o glavu.
O Nikoli sam pričala i pisala i pričaću i pisaću.
U moru dobrih fotografija nastalih u proteklih 15ak dana, ovo su samo neke od njih… Uvod. U jesen. U lijepu, kreativnu, uzbudljivu jesen.
Discussion about this post