Beskonačno davanje šansi kao odraz vlastite nemoći. Da sam pametna kao što nisam, ovu bih rečenicu ispisala na svakom djeliću stana da me redovno sječe, ujutro kad progledam i uveče
Mislim da je ovo prvi i jedini put na blogu da fotografije neće biti praćene nekom vrstom filozofske ponjave već ću ih ostaviti da govore same za sebe. Iako nije u
Ne volim čačkanje po prošlosti jer to nikad ne završi dobro. Probudim emocije, slikovito doživim i proživim sve ispočetka. Dobro i loše. U arhivi emocija na starom laptopu, pronašla sam
Možda ove moje pisanije na prvo čitanje i nemaju smisla. Doduše, možda je i teško nekog procjeniti na osnovu nekoliko napisanih redova ali upravo to je razlog iz kog sam
OK, hajde da ovaj tekst krene ovako… VI MENE STVARNO PRATITE?! Čitate sva silna filozofiranja? Mislila sam da to niko van moje kuće i ne otvori, a i ovi moji