Lična karta
Znam da ima vas koji već nekoliko godina pratite i donekle znate kroz kakva stanja i sranja sam prošla pa vam periodični izleti o tom da sam OPET u bolnici nisu strani. Znam da ima vas koji pratite ali ne baš tako redovno i detaljno i da znate dio priče ali su vam ovi pomenuti periodični izleti još...
(re)Kapitulacija 2.0
Ima li uopšte potrebe da kažem DVIJE I DVADESETA GODINO, NISI BILA DOBRA, NAPUSTI KUĆU VELIKOG BRATA ili smo taj dio već svi nekako apsolvirali? Mislim da da. Ja ću ove, kao i proteklih godina iskoristiti ovaj mali dio interneta pa da sumiram proteklu godinu; mjesec po mjesec, fotografiju po fotografiju i da nekako pokušam izdvojiti šta je...
Miriše(mo) odmor
Bilo bi lijepo otići u Pariz i Lisabon, vidjeti šta ima u Dubaiu i upustiti se u avanturu zvanu New York. Da, bi, čak i ne sumnjam da ću u narednim godinama obići i svjetski poznate, atraktivne destinacije ali do tad, obići ću ono što mogu i koliko mogu a tu, pred nosom. Hajdučke vode sam otkrila sasvim slučajno...
(ne)Znam – dio X
Moja rahmetli majka Safija je imala običaj da okarakteriše neke kao "brzac" - to su vam oni ljudi koji sve rade na pucketanje prsta. Brzac mora SVE i ODMAH inače pada u vodu. Brzac donosi odluke na osnovu emocija bez da razmišlja o posljedicama istih. Ne planira strateški, živi sad i u ovom trenutku. Ja sam brzac. Oduvijek. ...
(ne)Znam – dio IX
Deveti tekst a tek sam na pola puta. Deveti tekst a čini mi se kao da nisam rekla ni dijelić usrane sudbine. Više i ne znam ŠTA JE SVE KRENULO PO ZLU u protekle tri godine. Ne znam ni otkud ideja za naslov. Inače, ne znam mnogo ali ono što znam onda znam da znam. Mali podsjetnik na OSMI dio...
(re)Kapitulacija; kad (po)misliš da ne može gore…
Bože, daj mi snage SAMO da više NIKAD ne postavim pitanje "MOŽE LI GORE?" Amin. Svaki, apsolutno SVAKI put kad sam pitala i pomislila da ne može, bubnulo me u glavu. Može Majo, de skontaj već jednom da može i ne izazivaj univerzume. 2016 na 2017 je bio uvod u pakao, 2017 mi se najebala majke mile ali...
(ne)Znam – dio VIII
Iz dana u dan, iz mjeseca u mjesec i godine u godinu čini mi se da je sve komplikovanije. Napisala sam PRVI, pa DRUGI, TREĆI a onda je došao ČETVRTI, PETI, ŠESTI, SEDMI a evo, i ovaj osmi tekst. Malo sam se ja zanijela u ovim pisanijama ali dobro mi dođe. Dobro mi dođe da pišem kad već ne mogu da kažem. Dobro mi dođe i kad...
Moram, moraš, moramo.
Ako iko, ja sam prva u redu da na svako "MORAŠ" reagujem sa "će da vidimo" i moranje u mom slučaju nikad nije donijelo neki dobar rezultat. Ali, ajde da ostavimo karakterno inaćenje po strani, ajde da nam ovo MORAŠ bude kao ono mamino ultimativno objašnjenje "ZATO ŠTO SAM JA TAKO REKLA". Može? Oktobar je u cijelom svijetu...
(ne)Znam – dio VII
Konstantno sam rastrzana između potrebe da svima pričam šta sam preživjela u protekle tri godine a i da ne skačem ljudima po glavi sa tim jer – koga to zanima? I obrni, okreni, opet ovo. Opet moj mali komadić velikog internetskog neba po kom mogu da šaram. Serija tekstova koje sam počela da pišem nikako da (pre)stanu. Mislila...
(ne)Znam – dio VI
Pričati i nešto reći nije isto baš kao slušati i saslušati. Od osobe koja je govorila pretvorila sam se u nekog ko samo priča. Pričanje je je dio svakodnevne komunikacije, baš kao i govor ali je reći nešto stvar povjerenja. Ja sve manje i manje imam snage za "reći", to sam svela na jednu osobu - sebe. Govorim...