Ja (prazno)vjerujem #doziviBiH
Jedna od najljepših uspomena i sjećanja koja imam a koje se vežu za period "djetinjstva" i života u Sanskom Mostu sa tatom i mamom su one koje su nastale na "proputovanjima" po BiH... Sad u ovim godinama, na pragu ravno trideset koje sam nekako nakuckala kad i ako se osvrnem na odrastanje, mogu 100% da vam kažem da...
Moja mama je bolja od tvoje
U ovih nekoliko godina "blogerske karijere" nikad svoj online prostor nisam (is)koristila da na bilo koji način spomenem čim se bave moji roditelji i da ih na bilo koji način (is)promovišem. Mogla sam, naravno. Ali nisam. Ako se pitate zašto, odgovor je poprilično komplikovan. Barem tako izgleda u mojoj glavi i nisam sigurna da li ćete shvatiti kad...
Poklanjam(o) ti poklon(e)
Da li ste vidjeli OVAJ tekst? Ako ste vidjeli i pročitali, onda će vam i ovaj imati smisla. Ako niste, klik-klik na link pa će vam sve biti jasnije Drugi rođendan Moj prvi, pravi i jedini rođendan je 21.06. i tipični sam primjer tvrdoglavog, promjenjivog i neuhvatljivog blizančeta. Ali, to blizanče pored pravog rođendana u toku godine ima još...
Lična karta
Znam da ima vas koji već nekoliko godina pratite i donekle znate kroz kakva stanja i sranja sam prošla pa vam periodični izleti o tom da sam OPET u bolnici nisu strani. Znam da ima vas koji pratite ali ne baš tako redovno i detaljno i da znate dio priče ali su vam ovi pomenuti periodični izleti još...
(re)Kapitulacija 2.0
Ima li uopšte potrebe da kažem DVIJE I DVADESETA GODINO, NISI BILA DOBRA, NAPUSTI KUĆU VELIKOG BRATA ili smo taj dio već svi nekako apsolvirali? Mislim da da. Ja ću ove, kao i proteklih godina iskoristiti ovaj mali dio interneta pa da sumiram proteklu godinu; mjesec po mjesec, fotografiju po fotografiju i da nekako pokušam izdvojiti šta je...
Miriše(mo) odmor
Bilo bi lijepo otići u Pariz i Lisabon, vidjeti šta ima u Dubaiu i upustiti se u avanturu zvanu New York. Da, bi, čak i ne sumnjam da ću u narednim godinama obići i svjetski poznate, atraktivne destinacije ali do tad, obići ću ono što mogu i koliko mogu a tu, pred nosom. Hajdučke vode sam otkrila sasvim slučajno...
(ne)Znam – dio X
Moja rahmetli majka Safija je imala običaj da okarakteriše neke kao "brzac" - to su vam oni ljudi koji sve rade na pucketanje prsta. Brzac mora SVE i ODMAH inače pada u vodu. Brzac donosi odluke na osnovu emocija bez da razmišlja o posljedicama istih. Ne planira strateški, živi sad i u ovom trenutku. Ja sam brzac. Oduvijek. ...
(ne)Znam – dio IX
Deveti tekst a tek sam na pola puta. Deveti tekst a čini mi se kao da nisam rekla ni dijelić usrane sudbine. Više i ne znam ŠTA JE SVE KRENULO PO ZLU u protekle tri godine. Ne znam ni otkud ideja za naslov. Inače, ne znam mnogo ali ono što znam onda znam da znam. Mali podsjetnik na OSMI dio...
(re)Kapitulacija; kad (po)misliš da ne može gore…
Bože, daj mi snage SAMO da više NIKAD ne postavim pitanje "MOŽE LI GORE?" Amin. Svaki, apsolutno SVAKI put kad sam pitala i pomislila da ne može, bubnulo me u glavu. Može Majo, de skontaj već jednom da može i ne izazivaj univerzume. 2016 na 2017 je bio uvod u pakao, 2017 mi se najebala majke mile ali...
(ne)Znam – dio VIII
Iz dana u dan, iz mjeseca u mjesec i godine u godinu čini mi se da je sve komplikovanije. Napisala sam PRVI, pa DRUGI, TREĆI a onda je došao ČETVRTI, PETI, ŠESTI, SEDMI a evo, i ovaj osmi tekst. Malo sam se ja zanijela u ovim pisanijama ali dobro mi dođe. Dobro mi dođe da pišem kad već ne mogu da kažem. Dobro mi dođe i kad...