OVDJE je uvod u priču; kako, zašto i otkud Maja da bude Maaja.M pa izvol’te u salon(u) za čitanje.
Blog je nastao slučajno i sve što se dešavalo u prve 2-3 godine je bilo neplanski i spontano; od razloga zašto sam počela da pišem pa svakog sljedećeg koraka jer jednostavno nisam znala šta i kako se može.
Nisam znala da će neko da te plati da isprobaš nešto i napišeš svoje mišljenje, a kad sam saznala nisam vjerovala da će to meni ikad da se desi.
Čuj molim te, dobijem ja nešto kao poklon pa me još plate da isprobam i (na)pišem. Utopijski.
Tad tih godina je izgledalo nestvarno i mislila sam da se to meni ne može desiti; KO sam JA? Dok je blogerska zajednica rasla i bivala sve jača i dok su se društvene mreže koristile za ličnu promociju i razvoj ja sam provodila vrijeme u radu i učenju onog što me hranilo i hrani još uvijek: marketing, ali na neki drugi način.
U seriji tekstova ću (na)pisati koliko je taj put bio trnovit i bolan, ali ne sad.
B(r)log je nastao spontano, sve se odvijalo bez plana i programa pa tako i sam logo.
Sjedimo drug, grafički dizajner po struci i moja malenkost na kafi; ja u to vrijeme radim u jednoj marketing agenciji, on freelancer. Ja nemam pojma šta to znači, on ubijeđen u uspjeh, svoj i moj.
“Kako ti nemaš logo za to svoje?”
“Ne znam, nisam ni razmišljala o tom”
“Ne možeš bez vizuelnog identiteta na internete i u sve to, kako će te ljudi identifikovati, poistovjetiti se. Pratiti?”
“PRATITI? Mene prati familija, a i to jer misle da moraju dragi Sanjine”
“Ne seri (pre)više nego da (u)radimo nešto po tom pitanju”
“Pa eto, (u)radi.”
“Imaš li neku posebnu želju, viziju?”
“Do ovog trenutka nisam znala ni da mi treba.”
“Propustićeš mnogo nebrigom o sebi”
Ova posljednja rečenica mi je 1001 put došla u glavu proteklih 10 godina.
“Duplo M kao osnovna ideja jer si Maja Memić, tri prijedloga pa izaberi šta ti se najviše dopada”
“Evo, ovaj ovdje ću”
THE REST IS HISTORY!
Tako je majolinacity postala MaajaM i dobila logo. Huh!
“Napravio mi Sanjin logo, evo vidi” je bila rečenica opet jednom drugu.
“Možda ne bi bilo loše i novi blog da (po)krene(m) kad se već sve ovako zakotrljalo”
“Napraviću ti ja, samo mi daj neke smjernice kako želiš da izgleda.”
“Da znam ne bih ti sad ovo sve pričala”
“Ti ćeš propasti ako tako nastaviš prema sebi”
Propala nisam, ali nisam se ni razvijala onako kako sam mogla. Jesam, radila sam i učila. PUNO sam učila gdje god mi se ukazala prilika jer sam znala da je marketing ono čim ću se baviti do kraja života i da ne radim već ga živim.
Blog je bio sjajan alat za ispitivanje, mogla sam sve i svašta; testirala, griješila na sebi, bacala se kilometrima unazad, ali učila, učila i učila… Ni do dan danas nisam NAučila, svaki dan je nešto novo i to je ono što me drži živom.
Bi(va)la sam kolačić, zaštitno lice festivala i karikatura.
Pisala sam i pričala o svemu, pokretala društveno-odgovorne projekte i učila. Učenje nije (pre)stajalo.
Dobijala sam nagrade za ozbiljne stvari od UN Woman, Britanske ambasade i podršku USAIDa.
Dobijala sam brdo kozmetike i odjeće.
Zvali su me na seminare, konferencije, festivale i druženja. Kad sam prvi put vidjela MaajaM na akreditaciji EXIT festivala, konferencije SPARK u Crnoj Gori i Weekend Media Festivala plakala sam k’o malo dijete.
Nisam toliko luda da ne znam šta radim, ali nisam ni dovoljno pametna da to cijenim na pravi način.
Maaja.M je bio lakmus papir za sve; griješila sam puno na sebi da ne bih na drugima,a drugi su to (pre)malo ili nikako cijenili.
MaajaM se (za)kotrlja. Uvijek u drugom planu, ali kotrlja i onda opet nakon par godina “ja bih nešto malo bolje i malo drugačije, ali da je isto”
“Majo, 100x sam ti ponovio i ponavljaću dok ne umrem da si ti TI i da moraš nastaviTI” je bila rečenica jedne meni jako drage osobe.
Neko koga zovem svaki put kad sam na dnu jer me njegovi komentari ukopaju makar još dva sloja pod zemlju, ali u isto vrijeme trgnu i ožive.
“Proslijedio sam dizajneru, dobićeš update za logo za rođendan. Ako sad upropastiš sve što imaš završili smo za sva vremena”.
Završili smo, ali ne iz tog razloga već milion drugih.