Volim sve što ima ono nešto.
Volim da slušam ljude koji znaju da pričaju i drže pažnju.
Volim svako mjesto koje ima svoju posebnu priču i nekog da vam je ispriča.
O tom šta sve možete i trebate vidjeti u Mrkonjiću u nekom od narednih tekstova, ali u ovom o ljudskoj gordosti i univerzumu koji je ne prašta. Ili kako narod voli da kaže “sila Boga ne moli, Bog silu ne voli”.
Ova narodna umotvorina kao da je nastala i potekla upravo iz Mrkonjića.
Sjećam se da mi je nekad davno rahmetli majka pričala svašta o Mrkonjiću, a meni se nekako posebno urezala jedna i to ona o nastanku jezera Balkana.
Vode ledene, špilje i pećine bezdane
Dva su jezera; Veliko i Malo, pod dno planine Lisina na 700m nadmorske visine i tek par kilometara udaljeni od samog grada. Oba jezera su nastala vještačkim putem, ali se za njih pričaju razne priče i pričice.
Legenda o Bogatom Gavanu se pojavljuje i veže za nekoliko mjesta u Bosni i Hercegovini; biće da su ljudi sve neobjašnjivo i razumom nedokučivo pripisivali “višoj sili” pa tako i ovo.
Kažu da je na području Mrkonjića nekad davno živio Bogati Gavan; imao je vune i mlijeka da nije znao koliko, a vječito mrzovoljan, nezadovoljan i zazirao od svega živog oko sebe. Bez obzira koliko je imao nije bio zadovoljan i nije mu bilo dosta, prezirao je one koji nemaju više od onih koji imaju.
Oni koji su bili tu iz okolice znali su kakav je Bogati Gavan i nisu se puno bavili njegovim bogatstvom; imali su koliko su imali, nisu mu davali ni tražili. Međutim, desi se da je jednog dana na njegova vrata pokucao putnik (ne)namjernik i zatražio gordom Gavanu da nešto pojede i popije jer je umoran od dugog puta.
Bogati Gavan takav kakav jeste ne samo da mu nije pomogao već ga je ispsovao i otjerao s praga. Taj putnik je bio sve samo ne običan jer je imao snagu i mogao da baci kletvu na dobro koga želi i u loše ko zasluži.
Sva zmijski hladna jezera oko Mrkonjića odjednom su proključala i zemlja oko njih se rascjepila jer je putnik u svom umoru, tuzi, jadu i razočarenju prokleo Bogatog Gavana; nije htio nešto njegovo već samo da ovaj bez tog ostane i da vidi kako je.
Zemlja se otvorila i jezera proključala, a Gavan ostao bez svega što je imao.
Kažu da i danas ako se dobro zagledate u Veliko jezero možete vidjeti grede i ostatke Gavanovih dvora na dnu.
Putnik je nastavio dalje ne obazirući se na Mrkonjić, a put kojim je išao se pretvorio u Crnu rijeka koja teče i danas.
Discussion about this post